Ovo je prilična retkost: i zeleno nezrelo i žuto zrelo voće mogu da se jedu sa zadovoljstvom.
Papaja je prvobitno rasla samo u tropskim delovima Srednje Amerike, ali se sada gaji i u Južnoj Americi, na Floridi i Havajima, u Africi, Australiji i Aziji. Iako se papaja ponekad naziva „lubenica sa drveta”, nije čak ni dalji srodnik lubenica koje su nama tako dobro poznate. Zapravo je član posebne porodice papajevki.
To poređenje potiče pre svega od veličine i težine ovog voća koje može da naraste do dužine od 45 centimetara i teži šest kilograma. Ispod lišća i direktno iz stabla izrasta od 12 do 30 voćki.
Zelene nezrele papaje mogu nakon vađenja semenki da se pripremaju poput šargarepa, tikvica ili bundeva. Izrendane ili isečene na trake ili ploške mogu da se kuvaju u ključaloj vodi ili na pari, prže u tiganju ili u dubokom ulju i prerade u pire, kiselice, karije ili salse.
Pošto su kiselkaste, papaje se često kombinuju sa drugim voćem poput ananasa da bi se od njih napravili smutiji. Sušene papaje su popularne grickalice u Aziji, slatke su i zdrave i povećavaju koncentraciju.
Žute i narandžaste zrele papaje jedu se sirove ili se nakon vađenja semenki stavljaju u voćne salate. Malo soka od limuna ili limete, šećer i đumbir pojačaće prijatan i sladak ukus ovog voća.