Johan Jakob Astor je svoje rodno mesto Valdorf (Walldorf) kod Hajdelberga napustio kada je imao 16 godina. Njegov otac kao mesar nije zarađivao dovoljno da bi prehranio svu decu iz dva braka. Johan Jakob je počeo da radi u Londonu za svog brata Georga Petera koji je izrađivao duvačke instrumente i klavire. Zarađeni novac je štedeo da bi emigrirao u Sjedinjene Države. U Njujork, gde je njegov brat Hajnrih već radio kao mesar, stigao je 24. marta 1784.
Johan Jakob je koristeći iskustvo stečeno u Londonu osnovao preduzeće za muzičke instrumente i u Njujork uvozio instrumente svog brata iz Londona. Time je ovaj mladi imigrant sebi osigurao sredstva za život. Godine 1785. uključio se u veoma unosnu trgovinu krznom. Zarađeni novac koristio je za kupovinu zemljišta i objekata na Menhetnu, koje je zatim izdavao. Voleo je igru monopola i u tome bio dobar. Kada je 1848. godine umro kao 74-godišnjak, bio je najbogatiji čovek Sjedinjenih Država, a imanje mu je vredelo tadašnjih 20 miliona dolara.
Kao što danas zna svaki igrač igre „Monopol”, njegov praunuk Vilijam Voldorf Astor (izgovor prezimena se promenio u SAD) znao je da više novca može da se zaradi hotelima nego izdavanjem. Godine 1893. otvorio je 13-spratni „Hotel Voldorf” na uglu Pete avenije i 33. ulice. Godine 1897, njegov brat od strica Džon Džejkob Astor IV je odmah pored izgradio „Hotel Astorija” koji je imao četiri sprata više. Kombinovani hotel „Voldorf-Astorija” bio je u to vreme najveći, najviši i najbolji hotel na svetu.
Kao šef kuhinje hotela „Voldorf”, 1894. godine je angažovan Švajcarac Oskar Čirki. Čirki je prethodno radio kao portir, konobar i brodski konobar, a zatim u „Delmonico’s”, tada najelegantnijem restoranu u Njujorku. Zli jezici su govorili da je kajgana najsloženije jelo koje Čirki ume da skuva. Čirki sebe nije zvao šefom kuhinje, već šefom sale i smatra se izumiteljem salate „Voldorf” koja se može naći u njegovoj knjizi „Knjiga recepata Oskara iz Voldorfa V2” objavljenoj 1896. godine.
Recept je u stvari vrlo jednostavan. Celer i kisele jabuke se ogule i iseckaju, preko njih sipa majonez i zatim stave orasi odozgo – voilà. Kreacija Oskara Čirkija dočekana je sa entuzijazmom u glamuroznom svetu velikog hotela i danas se smatra jednom od klasičnih salata za zabave.
U narednih 100 godina nastale su brojne varijante – sa piletinom i kuvanom šunkom, posute grožđem i grožđicama, sa stabljikama celera, seckanim lešnicima, jogurtom, jagodama, trakama parmezana i uljem ili pireom od belih tartufa.
Oskar Čirki je tokom života bio veoma tražen. Pripremio je brojne bankete i proslave za predsednike i kraljeve. Međutim, kada mu je bila ponuđena pozicija direktora hotela „Voldorf-Astorija”, on ju je uz zahvalnost odbio. Želeo je da ostane ono što je bio, naročito zato što mu je plata bila izuzetno velika čak i za tadašnje prilike u Njujorku.
Hotel „Voldorf-Astorija” na Petoj aveniji prodat je 1928. godine za 20 miliona dolara; tu istu parcelu je sa objektima na njoj sin imigranta Johan Jakob Astor kupio 1827. godine za 20.000 dolara. Na njegovom mestu danas stoji zgrada Empajer Stejt Bilding. Novi hotel „Voldorf-Astorija” otvoren je na Petoj aveniji 1931, a bistro „Oscar” vas podseća na talentovanog izumitelja salate „Voldorf”.