Ovo belo vino iz provincije na krajnjem severozapadu Portugalije je od beznačajnog masovnog vina neprimetno preraslo u pravu zvezdu među lakim i osvežavajućim vinima.
Do 80-ih godina 20. veka većina lakih, penušavih crvenih vina poticala je iz najvećeg vinogradarskog regiona Portugalije koji se proteže od granice sa Španijom do reke Doro. Od tada se sve preokrenulo: oko 85% svih današnjih vina „vinjo verde” čine bela vina.
Ona su znatno bolje prilagođena klimatskim uslovima koje karakterišu planine, rečne doline, Atlantski okean, puno kiše zimi i u proleće (godišnji prosek 1200 mm), kao i suvi i topli letnji i jesenji meseci. Debeo zeleni tepih prekriva uske doline i ravnice koje se prostiru sve do morske obale.
Vinogradarski region Vinjo Verde pravno je definisan 1908. godine, a njegova oznaka geografskog porekla (DO) je u upotrebi od 1959. godine. Vinogradarski region Vinjo Verde se danas prostire na 21.000 hektara zemlje pod vinovom lozom i obuhvata 129.000 vinograda, 47 sorti grožđa, 25.500 uzgajivača i 600 punionice koje proizvode oko 85 miliona litara vina godišnje i izvoze u 80 zemalja sveta.
Kako uzgajivači uspevaju da proizvode ova laka voćna vina sa zapreminskim sadržajem alkohola od 11% u regionu Vinjo Verde? To se postiže zahvaljujući pre svega korišćenim sortama grožđa koje imaju visok kiselinski sadržaj. Mnoge od njih su autohtone, tj. rastu samo na severu Portugalije.
Drugi razlog osvežavajućeg voćnog ukusa jeste jabučno-mlečno vrenje pri kojem se jabučna kiselina pretvara u mlečnu kiselinu i smanjuju se kiselost i količina ugljen-dioksida.
Kao rezultat toga, idealno belo vino „vinjo verde” DO ima ukus citrusnog voća i zelenih jabuka, kome se pridružuju arome zimskog zelja, kivija, granadile, ananasa i minerala.
Tradicionalno vino „vinjo verde” DO je mešavina nekoliko sorti grožđa u koje između ostalog spadaju Alvarinjo, Arinto, Aveso, Azal, Batoka, Loreiro i Treišadura. U međuvremenu se vino „vinjo verde” proizvodilo i od samo jedne sorte grožđa, npr. od Loreira ili Alvarinja. Ova vina su obično složenija i imaju arome egzotičnog voća, manju kiselost i više preostalog šećera.